I ovo je uglavnom dobar tekst. Treba skrenuti pažnju na malverzacije i licemerje u NVO sektoru, kao i na neke predrasude koje vode poreklo iz patrijarhalnog doba, ne računajući da se stanje ekektivno izmenilo. Naravno, onda se vidi da je realnost "malo" kompleksnija.

Bojim se da je ovaj članak inspirisan samo potrebom da se ućutka jedno ŽENSKO (namerno ne rekoh "žena") koje se drznulo da ima suprotan stav, kao i lična isfrustriranost ženama u celini. Nepotrebno iznošenje potpuno privatnih podataka otkriva plahu narav autora (a istina, nije ni čudo da su mu posle tećeg braka žene krive). Nisam sigurna da je NSPM pravo mesto za okršaje ove vrste. Hvala na prostoru.

Ja se potpuno slazem sa autorom,(iako sam zena),sto bi se reklo "ima tu istine".

U pravu si, bio je povod da razmislim o tome.
.
Ovaj deo ne razumem najbolje. Da li je NSPM konkurencija tvom blogu?
.
Notorno lupetanje - moj tekst upravo sav pretpostavlja krivicu - pa kaže, koliko god bila kriva ona koja kuca na vrata nekog skloništa, neka joj se ta vrata otvore.
Osim poteškoće u razumevanju pročitanog, primetan je i uzaludan napor pri pokušaju razumevanja teme kojom se sam baviš. Čime se baviš? Boriš se protiv NVO? Tijanića? Mene? NSPM-a? Nekih krivih žena koje su naudile nekim nezaštićenim muškarcima? Vlasika džipova? I ti sanjaš neku revoluciju? Glupo i tužno.

Duško Radović: "Žene beš nemaju sreće: Vekovima bile podređene pravim muškaricma, a sada ravnopravne sa nikakvim".

„Sistematski ignorišući nasilništvo i moć žena, proglašavajući ih stalno za potčinjene, dakle nevine, stvara se slika o ljudskom društvu podeljenom na dve grupe koja ne odgovara istini. U jednoj grupi žrtve muškog nasilništva, u drugoj svemoćni dželati“. (Iz knjige Elizabet Badenter, filozofa i feministkinje „Pogrešan put“, éd.Odile Jacob, 2003)

Evo i jednog muskarca koji smatra da je postojanje sigurnih kuca za zlostavljane zene dobro. Zasto? Zato sto osoba ima gde da zakuca na vrata kada joj se cini da nema drugog izlaza a kada zna da ce joj se ta vrata otvoriti i primiti je u kucu ne pitajuci je za njenu ili krivicu nekog drugog. To moze kasnije da se raspravlja i mnogo manje je vazno od toga da se jedno ljudsko bice zbrine kada mu je pomoc najpotrebnija i kada drugog resenja nema. Ako makar i jedna zena koja je zaista zlostavljana u vezi nadje tu utociste i pobegne od nasilnog partnera, nije li svrha sigurne kuce ispunjena, makar i vlasnica te kuce vozila dzip i makar mnoge druge zene koje dolaze u tu kucu nisu fizicki zlostavljane vec samo umisljaju i izmisljaju da jesu? A ima zena u Srbiji koje trpe hronicno nasilje svojih partnera kao sto ih, nazalost, ima svuda u svetu. Pomoci nekome u nevolji je plemenit gest i plemenitost akta nije narusena ako za to osoba koja pruza pomoc dobija novcanu kompenzaciju sa strane

Samokontrola i kontrola ljutine je sasvim moguća.
Neka se svako od onih koji olako dižu ruku na ženu
(pred djecom, a ponekad i na djecu, o istom trošku),preispita koliko je puta u toku dana, svakog dana, progutao knedlu i napravio kompromis.
Na poslu, u društvu, na ulici, u tramvaju,u kafani.
Svugdje, pred potpuno stranim i nepoznatim ljudima,
može da iskontroliše svoje reakcije, ali će svoju
silu da raspojasa, kada dođe kući.
Osim što nije fer, još je i kukavički.

Autor je postavio pitanje na koje Ana u svom komentaru nije odgovorila: Ko može da traži "azil" u sigurno kući? Da li su to samo žene koje su fizički maltretirane od strane svojih muževa ili i žene koje su maltretirane od strane sistema tj. države, kaoautorova komšinica spomenuta na kraju teksta? I da li postoji razlika između ove dve vrste maltretiranja?

odgovor za 300+
b92 nije kuća za koju ja radim niti imam veze s politikom te kuće. tamo sam samo jedan od par hiljada blogera.
u tekstu na koji se pavkov "osvrnuo" nisam pisala o nasilju u srbiji, nego o siromaštvu i nasilju uopšte, iz kojeg prozilazi potreba za zidanjem sigurnih kuća za ugrožene.
znam za slučajeve u preševu, ne poznajem prilike u zemljama koje ste naveli ali mišljenja sam da je ovo jedna opšta tema, koja nema veze sa srbijom nego sa svetom uopšte. o tome da je u redu da postoje skloništa i odmorišta za siromašne, uplašene i žrtve nasilja. to zaista nema veze sa politikom srbije - to je stvar koja se dešava na mnogim mestima u svetu.

@Ana Radmilović

Ja cenim vaša članke, ali na Vaš blog na B92 neću ići iz principa. Šta će Vam blog tamo? Što im dajete kredibilitet? Svako sada uz malo napora može da napravi sopstveni blog po sopstvenim pravilima.

Sa Pavkovićem se potpuno slažem, i sa pitanjima koje Vam postavlja. Sve te sigurne kuće, keruše Mile, srpska ”rasistički” šaranja po zidovima koje odmah objave na B92, srpske ”fašističke” patriotske organizacije koje su godinama meta odstrela na B92, isticanje sveag negativnog o našoj naciji, ima jedan jedini cilj da Srbima ogadi sopstvenu naciju, i da nas ”prevaspita” na temeljima Zapadne ”političke korektnosti”. Srpska porodica i pored problema sa pijanstvom koje uzrokuje sve ostalo, je daleko zdravija od porodica u mnogim zemljama Zapada.

Vozite se automobilom kroz noć i osetite da vam se trese prednji trap... Izlazite iz kola, i vidite da vam se guma izduvala.Nemate pribor za krpljenje guma, ali imate ručnu pumpu... Nagradno pitanje je hoćete li:
a)sesti pored puta i plakati,
b)nastaviti da vozite sa izduvanom gumom pa dokle stignete,
v)pumpati gumu i voziti dok ne nađete pomoć?
Odgovor je - iz gepeka ćete izvaditi rezervni točak i namontirati ga. Po zakonu o saobraćaju OBAVEZNI STE da imate rezervni točak. Država je OBAVEZNA da štiti žrtve od nasilnika. Ako država ne radi ono zbog čega su se građani udružili,protiv takve države, tj. protiv onih koji upravljaju njom se treba boriti. Inače,šta je rešenje?
Umesto policije-privatno obezbeđenje (ko može da ga priušti,boli nas uvo za ostale), umesto banaka-zelenaši,umesto lekara-nadrilekari... Sigurne kuće treba da postoje kao rešenja za dan-dva.Ovolika pomama za njima govori da je ovde reč o biznisu na balkanski način, tj. što gore(za neke)-to bolje (za neke druge).

"BEOGRAD - Žena od četrdesetak godina, upravljajući automobilom beogradske registracije, prošla je kroz crveno svetlo, vozila u kontra smeru i sasekla vozilo GSP-a, nakon čega je izašla iz automobila i verbalno se obračunavala sa vozačem. Pokazala mu je srednji prst, zatim je mahala službenom legitimacijum, da bi nakon toga pljunula na šoferšajbnu autobusa.

Posle tog incidenta, ponovo je sela u vozilo, prošla kroz crveno svetlo, i umalo izazvala sudar, što se vidi na snimku koji nam je poslao jedan od očevidaca."

I ona je bila zlostavljana.

Borba protiv nasilja postaje unosan posao, a onda samo nasilje, prave žrtve i dobra nemera odlaze u drugi plan.
Istine ima i kod Vas i kod Pavkova koji upozorava na ovo što sam iznela.

Da se ne lažemo: Iza paravana borbe protiv nasilja nad ženama, koja je (borba) sasvim legitimna, provlači se i razbijanje porodice i autoriteta.
Zna se gde nas je doveo feminizam.

Setimo se emisije "48 sati" svadba, kada onaj mladoženja iz Srema kaže da ponekad opal neki vaspitni šamar, koji aminuje i njena majka, to jest majka žrtve. Kaže žena d ajoj je ćerka ponekad tvrdoglava.

Ne da su se uzbunile NVO, i svi jevropejci, tražili ostavku i samog Tijanića.
A zamislite, niko nije potegao odgovornost produkcijske kuće koja to radi, pošto to nisu emisije RTS_a. Sad se pitam čija je kuća "Emotion".

Nastavak:

I onda, u sred cele halabuke,naredna emisija, mladoženja iz Priboja dovodi mladu iz Tuzle.Oboje islamske vere.I čita joj neki šerijatski pavilnik, poput predbračnog ugovora:
Imaš pravo da posetiš majku jednom mesečno, ako živi u istom mestu, a ako ne,onda jednom godišnje.
Imaš pravo da posetiš ostalu rodbinu jednom godišnje.

I još raznih odredbi,koje sputavaju njena prava. Šta ona dobija?U slučaju da se raziđu,novčani iznos. Pa licitiraju,on nudi da to bude 5.000 evra,ona traži više,nađu se na 15.000.
Znači, ta žena može da unese u brak ko zna šta,i a da posle bude sposobna i doprinese tom braku ko zna koje bogatsvo,na kraju braka dobija 15.000 evra i gotovo.

I, niko, ali baš niko od tih dušebrižnika se nije javio.Ama ni jednom rečju. Ni crne žene, ni helsinški odbor,ni majke hrabrosti,ama baš niko.

Ako to nije licemerje, šta je?

Znači da su feministkinje zapravo sprski šovinisti, brinu samo o samo o pravu srpskih žena a za ostale ih briga

"mišljenja sam da je ovo jedna opšta tema, koja nema veze sa srbijom nego sa svetom uopšte. o tome da je u redu da postoje skloništa i odmorišta za siromašne, uplašene i žrtve nasilja. to zaista nema veze sa politikom srbije"

kakva zamena teza kao da se neko npr. Dragoslav zalaže da ne postoji pomoć za ugrožene..
ovde je ipak tema ko kako i zašto upravlja ili uzurpira humanitarne delatnosti NAŠIM PARAMA..dakle o džipu iz naslova...neka objasni odakle joj džip i I KAKO I KOLIKO NOVCA JE POTROŠENO i tačka...
ne može " što je dozvoljeno Vesni (JUpiteru)nije Katarini Rebrači"

@Miroslav Svirčević. Tako je. Po priči moga oca ono što je odlučila njegova baba sprovodilo se u delo uz eventualno doterivanje za koje je opet ona bila glavna.
Tako je i u vojsci. Komandant ima zamisao, a ostali se trude da je što bolje osmisle. On to pregleda, šalje na doradu (ili ne), a onda svi na svoje radne zadatke.

Kakav crni patrijarhat? Matrijarhat je oduvek bio upravni organ. Od odluke da se seje to-i-to, do toga koga ćemo napasti sledećeg.

"Prava žena je lovac na krupnu divljač"

Bravo Cigura!
Podsećanje na Barbaru Sidni me uvek oraspoloži.

sve iz patrijarhalnog doba su, dakle - "predrasude" , dok je ultra katastrofalni (rat je "prirodan", "čovek je čoveku vuk", "kanibalska konkurencija",..) fosilni darvinizam , verovatno moderan, napredan, vizionarski,...

Uzgred, postoji barem negde objavljeno kolika je svota sakupljena po toj osnovi kao i svi računi, transparentno - stavka po stavku !

Hajde da napravimo od Srbije sigurnu kucu.

Vidim da smo prešli u diskusiju ko je kakva ličnost i ko je nasilniji.Ovo sve je zbog para pa se nameću pitanja koliko je bilo para gdje su otišle te pare i ko je s njima raspolagao.Kad dođemo do tih odgovora znaćemo ko (ni)je kriv.A treba normalno i provjeriti da li su te žene stvarno u toj kući ili je prazna a digla se prašina.

Meni se vaš originalni tekst sviđa (hvala za link), ali ovaj tekst je bezrazložno grub prema Ani, počev od isticanja njenog naslova...ta grubost meni liči kao da sam naišla na crveno svetlo za čitanje teksta!

A donekle je grub i po NVO koja se bavi sigurnim kućama koliko god se to nekom sviđalo ili ne (eh, šta bi neko dao da su mu najbliži stigli do sigurne kuće umesto do groblja, izvinjavam se na ovako grubim rečima, ali ne znam kako da opišem tragične slučajeve)...Kao da sam naišla na narandžasto svetlo na semaforu..

Posebno mi se ne sviđa džip u naslovu, džip na kraju teksta...pa još najava Anine prave ili ishitrene "južno-govorno-lingvalne" želje da kupi džip...umesto limuzine koja joj više dolikuje, dodala bih iz svog viđenja Ane...pa još to vezano za neku ("jopet", nije li dosta!?) revoluciju...
IH, Dragoslave...

ps sve ostalo u tekstu o neiscrpnoj muško-ženskoj temi i primesama nasilja u dubokpoj pozadini je vredno pažnje....

sve najbolje...

Žao mi je što su vas crvena i narandžasta svetla onemogućila da bez predubeđenja pročitate tekst. I sam sam o Ani imao "viđenje" koje sam u zadnja dva dana morao da revidiram. Vi na svoje viđenje imate pravo, što se mene tiče, neću da se zamaram razmišljajući o ljudima koji nisu sposobni da čuju ništa osim komplimenta na svoj račun.Ovde se izgleda ne radi samo o sukobu mišljenja, već je pozadina dublja, toliko da neko ima potrebu da zaustavi priču o sigurnim kućama i pre nego što je ozbiljno započela. Ako bilo ko misli da je u redu da se neko bogati tako što dve-tri zlostavljane žene skrije od muževa nasilnika, to je njegovo pravo. Protivnik sam svih veza i vezica, (zlo)upotrebe poznanstava i živim za dan kada će svi u ovoj zemlji moći da zatraže i dobiju svoja prava i zaštitu države, bez obzira o kome se radi. Dok budu postojali ljudi koji "lično poznaju" uticajne, moj san se neće ostvariti. Zbog toga mi je troje dece nezaposleno, a moj san utopija. I zbog toga tekst koji je zasmetao Ani.pozdrav

Pa nije loše, uglavnom ste pravilno shvatili osim par sitnica:
Ne ometa državu postojanje SŽK, već država jedan od osnovnih zadataka zbog koga postoji neovlašteno prenosi na neovlaštene pojedince i interesne grupe. Kad bi država postupala po zakonima koje je sama donela, gradnja skloništa za zlostavljane bi bila bespredmetna. Meni ne znači ništa što takvih kuća ima u V.Britaniji. Ne živim tamo nego ovde.Kad smo već tu, ima li koja u Novom Pazaru ili Tutinu? Ili tamo nema zlostavljanih žena? Ili nema "političke korektnosti" jer tamo važe neka druga pravila umesto ovih koja se nama nameću...
Morao bih prvo da vidim kako bi taj program funkcionisao pre nego što bih odlučio da pišem bilo šta.
Ovo do sad sam napisao na osnovu onoga što sam video.

Meni se čini da protiv nasilja svake vrste treba da se bori država a ne neke organizacije čiji rad je praktično izvan kontrole države.Ne vidim zašto žena koja je pretrpela fizičko nasilje nije otišla u Dom zdravlja ili Urgentni centar, tamo medecinski zbrinuta a zatim sa tim papirom otišla u miliciju i konačno na sud. Nasilnik bi odgovarao za lakšu ili težu telesnu povredu već prema tome šta je u pitanju, a zatim bio kažnjen prema zakonu. Da ne govorim da bi posle odležane kazne ili plaćene globe sledeći put promislio da li će da digne ruku. Meni, dakle, to izgleda i logično i normalno. A ideja o sigurnim ženskim mi je potpuno apsurdna i sasvim sam siguran da njihov cilj nije to što njihovi promoteri i zagovornici pričaju da im je cilj. Jer taj cilj se takvim kućama ne može postići.

Ne znam da li je nevladin sektor omražen ali u svakom slučaju je netransparentan ili, kako se to srpski kaže - mutan. Niko ne zna način njihovog finansiranja, način rada, kako i po kom kriterijumu angažuju saradnike, koliko zarađuju članovi NVO, kome podnose izveštaje o radu... Do mene su došle glasine o jednoj od članice poznate NVO koja kupuje trći stan u Beogradu radi rentiranja. Kažem glasine - jer ne znam da li je to istina, ali glasine se sprečavaju upravo iznošenjem u javnost relevantnih podataka između ostalog i o kvalifikacijama i zaradam članova NVO.

Za Jednog prosecnog muskarca: Izmedju odlaska u Hitnu pomoc, u policijsku stanicu i presude suda po podnetoj krivicnoj prijavi mora da prodje nekoliko nedelja (meseci, godina?) dok se ne zakzaze rociste, podnesu dokazi, saslusaju svedoci, donese nepravosnazna presuda jer onaj koji izgubi sudski spor ima pravo da se zali... Gde pretucena zena da se smesti do tada? Da spava u parku na klupi? Sta da jede? Da prosi? Da se prostituise da bi prezivela? Zasto pretpostavljate da svako od nas ima gde da se smesti u takvim situacijama a da ne bude nikome na nezeljenom teretu? Koliko ste spremni dugo da drzite u svojoj kuci i izdrazvate zenu iz bracnog para sa kojim se druzite kada je pijani muz pretuce? Da li ste spremni da joj platite sudsku taksu za podnosenje krivicne prijave protiv muza a zatim i advokata i sudske troskove? Pavkov ce opet o tome da drzava ne radi svoj posao i da bezbedne kuce ne treba da postoje jer svojim postojanjem oslobadjaju drzavu njenih obaveza no nise sve NVO iste.

Ne znam tačno kako funkcionišu SŽK ali pretpostavljam da postoje dva slučaja. Prvi, žene koje tamo ostaju dok muža siledžiju ne prođe besnilo, pa se onda opet vrate da nastave tu nesrećnu zajednicu. Ukoliko muž shvati da je žena bila u SŽK onda verovatno usledi još gore izživljavanje nad njom. Po meni je takvo sklanjanje u SŽK besmisleno, u stvari samo pogoršava položaj žene.
Drugi slučaj je kad žena ne želi više da podnese zajednicu sa siledžijom, odluči da se razvede i onda taj boravak ima smisla dok se ne snađe. A to znači dok ne pokrene postupak o kome sam govorio a Vi ga kvalifikovali kao uzaludan posao što nije tačno. Postoji besplatna pravna pomoć pri opštinama a osim toga sve u životu ima svoju cenu. Lično nemam nimalo razumevanja za žene koje se posle nasilja ne razvode. Nemojte mi reći da je teško ženi bez posla da se osamostali. U Beogradu je skoro nemoguće naći ženu koja hoće za 500 evra mesečno(često uz stanovanje) da čuva teškog bolesnika.

Eto gledah nedavno na BBC jedan dokumentarac o drzavi Jemenu i narodu tamo. Predivan dokumentarac, kao i sve od BBC-a. Jemen je inace jedna od najzaostalijih zemalja svijeta. Srtetne BBC-ev novinar jednog jemenskog seljaka koji nesto prodaje na ulici i pita ga licne stvari. Izmedju ostalog pita ga (on ima osmero djece) sta ce raditi kad uvece dodje kuci i legne u krevet: ovaj mu odmah odgovori 8zvacuci listove neke lakse droge): "pregovaracu sa mojom zenom".

Moja supruga je neko vreme bila aktivna u jednoj ženskoj NVO koja se bavi ekonomskim osnaživanjem žena. Glavni finansijer im je bila jedna švedska organizacija. Formalno Vi ste u pravu. Ali suštinski sve je politizovano na jedan suptilan način počev od činjenice da se izveštaji ne pišu na rođenom jeziku u rođenoj zemlji, da ciljne grupe u okviru ženske populacije za koje se dobijaju „grantovi“ nisu nimalo slučajno odabrane od donatora, do neminovnog kontakta sa ostalim NVO a u mnogima od njih vlada prilično nezdrava atmosfera. U suštini slažem se sa Vama. Ali smatram da bi država Srbija adekvatnim oporezivanjem građana sa jahtama, onih koji kućnim ljubimcima kupuju firmirane kaputiće, koji imaju vozne parkove milionske vrednosti, da ne nabrajam dalje ... imala sasvim dovoljno sredstava da niko od njenih građana ne bude ni ugrožen, ni građanin drugog reda, da niko neophodnu pomoć ne traži od strane države. Zato sam i pomenuo primer Danske.